год. Коментиолова војска са Присковом и из
тврдог Виминација почела, с озбиљним борбама, прелаз преко Дунава. Под вештим
водством Присковим они у три велике битке осташе победиоци; у трећој и
дефинитивној заглавило је око 15.000 варвара заједно са неким од синова
хаганових. Авари узмакоше у банатске долине прикупљајући нове снаге. Приск
пође и тамо за њима и разби их поново. Да их дотуче што јаче он посла једно
оделење од 4.000 људи, да пређе чак и реку Тису и да их и тамо гони. Тај
византиски одред наишао је на другој обали Тисе три гепидска насеља, у којима је
све окренуо под нож. Упоран, хаган је скупио нове чете не само аварске, него и од
других подложних и застрашених народа и племена, међу којима је било много
Словена. И та нова, на брзу руку прикупљена, војска би разјурена, оставивши велик
број људи као заробљеника у нападачевим рукама. У ропство паде 8.000 Словена, 3.000 Авара и 6.200 других варвара. Тек тада хаган се реши, да почне молити
цариградског господара за милост према заробљеницима и за обзире према себи
лично. Цар Маврикије прими аварско посланство и пусти из Томија читаво робље, а Коментиол се те јесени врати с војне старим и готово заборављеним Трајановим
путем. Граница је после тога остала потпуно мирна.
За то време Цариград се спремао на страшне кризе. Цар Маврикије није био никад
много вољен у својој престоници. Већ раније, при првом Коментиоловом поразу од
Авара, било је јавних погрда против њега. Кад је, пред крај 601. год. настала у
Цариграду глад, цар је, при једном јавном опходу, био напанут не само погрдама, него и камењем. Рат са Аварима није био нимало популаран. Цару се оштро
пребацивало, да је пристрасан и тврдица. Публика је протестовала, што он штити
Коментиола, крива за два тешка ромејска пораза, а сувише запоставља у ствари
заслужног Приска. Кад је Маврикије, после победе у Банату, за главног
заповедника војске место Приска поставио свог брата Петра, под чијим је водством
онако љуто страдала војска у походу против Словена, протести почеше да узимају
опасне размере. Војска се осећала увређеном и њена дисциплина поче осетно да
попушта. Сем свега тога, о Маврикију се био пронео глас, како није хтео откупити
из аварског ропства ромејске четнике и како је хаган, разјарен због тога, дао све
поклати.