Учешће у уживању те општинске земље сачињавало је
принадлежност појединих господарских имања и у чешком се праву називало vola, доцније zvole, у руском праву угодье, код Хрвата – pristojanje, код Срба и Бугара
правини... Њиве и ливаде су одређивале само на извесни рок. Кад је он истекао, земља се је опет поново одређивала појединим породицама, евентуално у другим
размерама, јер у току времена неке су се породице услед умирања смањивале, а
друге су се напротив због обилног рађања повећавале. Такво периодично
одређивање земље још данас долази под називом "передěль" у руским селима, где
се је одржао т.з. "миръ", т.ј. земљишна општина". У нас је ово поново одређивање
земљишног поседа вршила Дубровачка Република; у унутрашњости немамо за то
довољних примера.
У старим нашим споменицима, у рано време, има доста спомена о извесној
диференцијацији међу појединим људима, до које је дошло услед њихова изузетног
положаја у племену. Ма колико да је народ био сав једнак и демократских
схватања, у њему се врло рано јављају разне старешине и поглавице. Има више
примера о том да се у раном Средњем Веку спомињу словенске поглавице, свакако
у првом реду племенске. У нашим земљама, у најранијим временима, господари
или владари појединих области помињу се као наследна господа. А чим се до
власти долази по праву наследства – а у нас су, с почетка, сви синови наслеђивали
оца и делили област на своје делове – одмах се издваја и једно повлашћено браство, које, после, својим споредним линијама женидбама и удадбама, ствара свој виши
круг. Племенске организације уветују и саме собом извесно поштовање своје снаге
и традиција и врло су кочоперне према скоројевићима и приселицама. Реч бојар, бојарин, у нас бољар долази од турско-монголско бајар, што је најпре значило
"богат", па онда "одличан"; она показује и код нас, као свуда на свету, да се утицај
и углед стицао и богатством. Св. Сава наводи у биографији свога оца српске
бољаре, који с његовом браћом и свештенством иду у сусрет моштима Немањиним, а Првовенчани, описујући Немањин збор против јеретика, помиње старце и
велможе. Етимологија ове речи је јасна вели моужь је моћни, ,угледни господин’.